Nakon poslednjeg ažuriranja statusa

Do kraja ove godine (2011), na ovoj planeti će biti skoro milijardu ljudi koji aktivno koriste sajtove društvenog umrežavanja. Svi oni imaju jednu zajedničku stvar – da će umreti. Iako je to možda morbidna pomisao, ja mislim da ima neke veoma značajne implikacije koje je važno istražiti.

Prva stvar koja me je navela da o ovome razišljam je bio blog koji je nešto ranije ove godine napravio Derek K. Miler, novinar specijalizovan za nauku i tehnologiju, koji je umro od raka. On je tražio od svoje porodice i prijatelja da napišu poruku koja je objavljena ukratko nakon njegove smrti. Evo šta je on napisao na samom početku. Rekao je:

”Evo ga. Mrtav sam i ovo je moja poslednja poruka na blogu. Unapred sam tražio da jednom kada se moje telo ugasi, prouzrokovano kaznom raka, moja porodica i prijatelji objave ovu pripremljenu poruku koju sam napisao – prvi deo procesa pretvaranja ovoga iz aktivnog sajta u arhivu.”

Iako je Milerova arhiva možda bila bolje napisana i održavana nego većina drugih, jer je bio novinar, činjenica je da svi mi ovde danas stvaramo arhivu koja je potpuno drugačija nego išta što je neka druga generacija ikada napravila.

Pogledajte na trenutak ove statističke podatke. U ovom trenutku postoji 48 sati videa koji se stavljaju na ”JuTjub” svakog minuta. Svakodnevno ima 200 miliona tvitova. A, prosečan korisnik Fejsbuka stvara 90 elemenata njegovog sadržaja mesečno. Pa, kada pomislite na svoje roditelje ili dede i babe, oni su u najbolju ruku stvorili neke fotografije ili kućne videe ili dnevnik koji je negde u nekoj kutiji. Ali danas, svi stvaramo ovu neverovatno bogatu digitalnu arhivu koja će zauvek živeti u oblaku, godinama nakon što nas nema. Ja mislim da će to stvoriti neke neverovatno intrigantne šanse za one koji se bave tehnologijom.

Da budem jasan, ja sam novinar, a ne tehnolog, tako da ono što bih ukratko želeo da uradim jeste da naslikam sliku onoga kako će sadašnjost i budućnost izgledati. Već primećujemo neke usluge kojima je cilj da nam dopuste da odlučimo šta se dešava sa našim profilom na internetu kao i sa našim nalozima društvenih medija nakon što umremo. Jedna od njih me je adekvatno našla kada sam ušao u sendvičarnicu u restoranu u Njujorku na jednoj raskrsnici.

Adam Ostrou: Zdravo.

Smrt: Adame?

AO: Da.

Smrt: Smrt te može snaći bilo kad, bilo gde, čak i u organskoj sekciji.

AO: Ko je to?

Smrt: Poseti ifidie.net pre nego što bude prekasno.

Adam Ostrou: Malo jezivo, zar ne? Ta usluga jednostavno dozvoljava da kreirate poruku ili video koji će biti okačen na Fejsbuk nakon vaše smrti. Druga usluga koja trenutno postoji se zove ”1000 uspomena”. Ovo vam dozvoljava da napravite posvetu voljenima putem interneta, kao i da je upotpunite fotografijama, video zapisima i pričama koje će biti postavljene nakon što umrete. Ono što sledi je po mom mišljenju mnogo zanimljivije.

Mnogi od vas su upoznati sa Deb Rojem koji je, u martu, pokazao kako je uspeo da analizira više od 90,000 sati domaćih video zapisa. Mislim da će sa nastavkom usavršavanja sposobnosti mašina da razumeju ljudski jezik, kao i da obrađuju velike količine podataka, postati moguće analizirati sadržaje čitavih života – tvitove, fotografije, video zapise, blogove – sve ono što proizvodimo u ogromnim količinama. I mislim da kada se to desi postaće moguće da naše digitalne persone nastave da vrše interakciju sa spoljašnjim svetom nakon što ih više nema zahvaljujući beskraju količine sadržaja koji stvaramo kao i sposobnosti tehnologije da od toga napravi smisao.

Ovde već uviđamo neke eksperimente. Jedna usluga koja se zove ”Moj sledeći tvit” analizira ceo vaš Tviter sistem, sve što ste ikada okačili kako bi predvidela šta ćete sledeće kazati. Trenutno, rezultati mogu biti i pomalo komični. Možete zamisliti kako bi nešto kao ovo izgledalo za 5, 10 ili 20 godina kada se naše tehnološke mogućnosti poboljšaju. Ako odemo još malo dalje, medijska laboratorija ”MIT” univerzita radi na robotima koji mogu da vrše interakciju kao ljudi. Ali, šta ako ti roboti mogu da vrše interakciju na osnovu specifičnih karakteristika određene osobe koja sadrži stotine hiljada delova sadržaja koji je ta osoba proizvela tokom svog života?

Konačno, setite se ove poznate scene koja se desila izborne večeri 2008. u Sjedinjenim Američkim Državama, kada je ”CNN” projektovao živi hologram hip hop umetnika Vil aj em u svom studiju da bi ga intervjuisao Anderson Kuper. Šta kada bismo mogli da koristimo istu vrstu tehnologije da projektujemo predstavu naših voljenih u dnevne sobe – i da oni vrše interakciju kao da su živi na osnovu svog sadržaja koji su kreirali dok su bili živi. Mislim da će to biti potpuno moguće kako se količina podataka koju koristimo kao i spospobnost tehnologije da je razume eksponencijalno šire. Da završim, smatram da svi moramo da razmišljamo o tome da li želimo da ovo postane naša stvarnost – i ako želimo, kakvo to značenje ima za definiciju života i svega što dolazi nakon njega.